OZENI SE E-MUVANJE INTERNET MAGAZIN ZA SVE

kada je bolje biti solo

007 — Sun, 10 Jan 2010 13:30:27 GMT

Kada je bolje biti solo

Znate kada vam neko treba, kada želite da sa nekim delite razne stvari i da zajedno provodite vreme. Isto tako postoje situacije kada nikako ne bi trebalo da se zanimate za početak nove veze i pronalaženje partnera. To su one situacije koje možda ne možete ni da razaznate, i zato će vam ova podela pomoći da ih bolje uočite kod sebe.

Ne krećite u potragu kada ste očajni, kada vam je sve beznadežno i kada se osećate usamljeno. Svima kukate kako nemate nikoga, idete sami u neki bar, i izgledate kao što se osećate. Osećate se jadno i to ne krijete, to svi već znaju. I kako mislite da će vas neko primetiti u takvom stanju? Niste dovoljno zanimljivi ako nema nekog pored vas, zovete prijatelje u dva sata ujutru i samo jadikujete. Dosta sa tim. U tim situacijama vam je svako ko vam priđe dobar, zanimljiv, i odmah ćete mu otvoriti sve karte, jer "kao da se znate godinama", a ne pola sata. Razmislite malo, da li će neko hteti da bude pored vas kada shvati, na prvi pogled, da duže vreme niste bili u vezi i da samo čekate da vam bilo ko priđe. Osvestite se, menjajte situaciju u kojoj ste.

Gubite perspektivu u vezi sa spoljašnjim izgledom. Čekate dugonogu plavušu sa zanosnim osmehom ili, sa druge strane, njega u belom jaguaru da se pojavi pred vašom kućom. Pokušajte da zapamtite barem neku od ove tri stvari da biste ostale doveli u normalu:
Budite realni pred ogledalom i shvatite prvo šta vi možete da ponudite i koje su vaše mogućnosti.
Budite realni u pogledu tuđeg izgleda - suzite sopstvene zahteve, tj. dajte šansu i drugima koji ne izgledaju kao grčki bogovi.
Nemojte biti isuviše racionalni - ako privlačnosti nema, ništa, ne možete ići iz krajnosti u krajnost. Ipak je izgled važan, ali ne treba preterivati i stavljati ljude u određene grupe i odmah ih na prvi pogled otkačiti.

Ulećete u veze za jednu noć. Ako je to jedini razlog i ako se tako osećate jer jednostavno želite i morate sa nekim da spavate - zaboravite. Osećaćete se još jadnije posle svega. Nemojte imati seks pre nego što se emocionalno ne vežete za nekoga. Možda imate neki kod u vezi s tim, možda vas ništa ne zanima sa strane onda kada osetite nešto prema nekome, i znate da je to to. Možda su vaša merila za moral, čast i dostojanstvo drugačija od drugih. To se ne zna, ali dobro razmislite šta će vam se desiti jutro posle i da li ste to stvarno vi (taj ko to radi) ili samo mislite da je to normalno. Nemojte ispasti jeftini i požudni jer odavno niste bili ni sa kim. Osoba sa druge strane možda nije spremna na vezu za jednu noć i radi to iz nekih drugih razloga.

Ako ove stvari kod sebe ne primećujete, pitajte nekoga ko vam je blizak i recite da se nećete naljutiti kada čujete iskren odgovor (i stvarno to mislite). Uverićete se u istinitost iznesenog.

kada je zaista kraj

007 — Sun, 10 Jan 2010 13:29:25 GMT

Kada je zaista kraj?

Sigurno i vi znate neki takav par (u tinejdžerskim godinama ste verovatno znali nekoliko takvih parova, ako već i poneka vaša veza nije bila takva): posvađaju se i raskinu, pa se pomire, pa opet raskinu, pa se ponovo pomire... U početku, to jest, prvih nekoliko puta, prijatelju ili prijateljici koji je deo tog para svaki put služite kao rame za plakanje ili kao neko ko će ga/je izvlačiti iz "bedaka"; kasnije već svi koji znaju taj par prestanu da obraćaju pažnju na njihove raskide i jedini komentar bude: "A, opet su raskinuli. Ma, biće oni ponovo zajedno." Niko više ne shvata te raskide ozbiljno - i dođe kao poslovični grom iz vedra neba kada se njih dvoje ne "smuvaju" ponovo.

Do konačnog raskida (ili do braka, posle koga ipak može da dođe do raskida) nakon nekog vremena uglavnom dođe. Samo, pitanje je kada će do toga doći. Mnogo puta čujete: "E, sada je, vala, kraj, ja s njim/njom više ne mogu", i posle toga dođe serija razloga zbog kojih više ne mogu zajedno. Međutim, kada je zaista kraj? Onaj pravi, posle koga se ljudi više ne spoje?

Pokazalo se da je definitivni kraj veze onda kada emocije nestanu i kada više ne postoji volja obe strane da se problem(i) prevaziđu. Glavna stvar u sukobima u ovakvim situacijama jeste izraženo "ima da bude po mome", i to bez ikakve želje za kompromisom i za narušavanjem sopstvenog komfora. Pošto su emocije nestale, onda i ne može biti prihvatanja kompromisa niti dobrovoljnog narušavanja sopstvenog komfora - zašto bi, kada vam do te osobe više nije stalo?

Dokle god emocije postoje, dokle god slušate beskrajne tirade u stilu "on ovo, ona ono", vezi nije kraj, jer je partnerima, uz sve sukobe i nesklonost kompromisima, i dalje stalo do veze i do onog drugog. Jednom kad emocije nestanu, teško da će i biti beskrajnih tirada. Taj konačni raskid vrlo često ispadne sasvim tih i civilizovan, oboma im je dosta, a na vaša pitanja pre će samo odmahnuti rukom nego ponoviti nekadašnju beskrajnu "žvaku"

BRAK STO PRE

007 — Sun, 10 Jan 2010 13:28:21 GMT

Brak što pre?

Nekada davno ljudi su se venčavali veoma mladi. Često nisu ni birali oni s kime će se venčati, nego su to određivali njihovi roditelji - u igri su više bili interesi nego ljubav. Danas su stvari, čini se, obrnute. Ljudi u principu sami odlučuju s kime će se venčati (mada roditelji i rodbina koji se ne slažu s izborom svog deteta umeju da zagorčaju život mladencima) i na venčanje se rešavaju sve kasnije.

Neki bi rekli da je to loše, jer bi roditelji trebalo da budu mladi, naročito majke (naravno, ne da budu deca, ali za mlađe žene su i trudnoća i porođaj lakši, plus su i šanse za zdravo dete veće); neki pak imaju drugačije argumente, smatraju da je najbolje da se ljudi ostvare prvo u drugim oblastima, a tek onda, kao zrele i ispunjene osobe, stupe u brak - medicina može pomoći ako trudnoća bude problem, bitno je da bračni partneri budu zaista spremni za brak. Statistike ionako pokazuju da se brakovi između veoma mladih partnera najčešće završavaju razvodom - neko bi se mogao upitati: zašto se onda uopšte venčavati mlad kad ionako neće uspeti?

Zapravo, toliko se često spominje da brakovi između mladih partnera uglavnom ne uspevaju - i sve je to jako lepo argumentovano nezrelošću partnera - da se, kada vidite mlade mladence (u ranim dvadesetim), može desiti da se sa sažaljenjem upitate imaju li oni ikakve šanse. Dobro, mladi su, slatki su, stvarno izgledaju zaljubljeno i srećno - ali imaju li ikakve šanse?

Bez obzira na ono što cinici misle - da, i oni koji u ranoj mladosti stupe u brak imaju šanse da im brak uspe. Naravno da nezrelost može da bude problem, ali ne uvek i nepremostiv problem. Nije sve ni u zrelosti. Pokazalo se da ukoliko su dvoje kompatibilni - što će reći da imaju ista ili slična interesovanja i iste ili slične vrednosti - oni mogu sasvim dobro da funkcionišu. Što se (ne)zrelosti tiče, pa, sazreće zajedno.

To ne znači da je uvek dobra ideja pojuriti u rani brak (kao što smo rekli, i statistika pokazuje da to nije dobra ideja). Ipak, nije uvek neophodno ni čekati da se ostvarite na svim planovima kako biste spremno i oslobođeno stupili u brak - godine, generalno uzev, nisu prepreka za brak, o kojim god da se godinama (nakon punoletstva) radi.

VEZIVANJE STA JE TO

007 — Sun, 10 Jan 2010 13:27:31 GMT

Vezivanje - šta je to?

Isuviše često čujemo da muškarci ne podnose vezivanje i kako ih plaši i sama pomisao na ozbiljnu vezu. No, znate li šta zaista misle kada se već odluče na takav korak?

Ne pitaj me da li mi se više dopada ova ili ona haljina, niti koje bi cipele trebalo da obuješ. Ovo je situacija u kojoj, šta god rekao, gubim. Radije bih gledao TV dok se ti ne spremiš.

Ići ću sa tobom kad god budeš želela da kupiš garderobu, samo me nemoj zvati da gledamo izloge.

Ako sam već spomenuo da je mom prijatelju dopušteno da radi neke stvari, nema potrebe da zoveš njegovu devojku/ženu i da razgovarate o tome.

Ukoliko ti se ne dopada kako vozim, zatvori oči. Bio bih ti zaista zahvalan kada bi prestala da me upozoravaš tim neartikulisanim uzvicima. Još uvek nisam nikog udario, a ako se to i dogodi - biće tvoja krivica.

Kad ti treba pomoć oko pranja veša, više sam nego voljan da ga prenesem iz sobe do kupatila. Mislim da je to pola posla, pa mirne duše mogu da se vratim na trosed.

Ako želiš da spustim poklopac na šolji kad god završim, onda ti treba da ga podigneš kad god završiš. Jedino je to pošteno. Prestani da me maltretiraš što sam promašio šolju. Šta očekuješ od organa koji ima svoju svest?

Reci mi šta želiš da nosim pre nego što se obučem. Ne zaboravi da meni treba maksimalno deset minuta, ma kakva prilika bila u pitanju. Na kraju krajeva, ja se samo oblačim - ne spremam se.

Nemoj tražiti da nabavljam ženske proizvode. Uvek pretpostavi da ću doneti pogrešnu stvar.

Pod je sasvim prihvatljiv za odlaganje garderobe.

Kad gledam TV, grljenje je uvek sjajno, jer tako mogu da vidim ekran. Ljubljenje dolazi u obzir samo za vreme reklama ili tajmauta. U tom periodu možeš i da me pitaš šta god hoćeš; veće su šanse da ćeš odmah dobiti odgovor.

Ako gledamo tvoje emisije i promenim kanal u toku reklama, nemoj me terati da ponovo uključim isti kanal. Uvek znam da procenim koliko traju reklame. Takođe, kad surfujem po kanalima, ne traži da se vratim na neki od njih - uvek ih preskočim s razlogom.

Kad vičeš na mene po kući, to mi zvuči baš kao buka mase na stadionu. Dakle, ne ignorišem te.

Vasa velika ljubav Vi

007 — Sun, 10 Jan 2010 13:26:05 GMT

Vaša velika ljubav - vi

Sigurno vam se nekad desilo da napravite neku grešku. Moguće je da ste probali da je zabašurite pred drugima - da niko ne primeti da ste pogrešili - ali ste sebe verovatno počastili, u sopstvenim mislima, ne baš lepim nazivima. Bilo vam je neverovatno da ste napravili takvu grešku, takvu glupost. Recimo, na nekoj proslavi svoje firme na koju je bilo dozvoljeno dovesti i partnera/partnerku upoznali ste voljenu osobu sa svojim bitnim saradnikom - a pogrešno ste rekli saradnikovo ime. Onda ste se celo veče nervirali zbog tako glupe greške.

U čemu je ovde problem kada je normalno da se iznervirate kad napravite glupu grešku? Nije problem ako vam zasmeta što ste pogrešili, naprotiv - veći problem bio bi da čak i sebi odbijete da priznate da ste napravili grešku. Međutim, jeste problem ako sebi celo veče, ili cele nedelje, ili celog meseca, prebacujete zbog jedne greške koja čak nema ni krupne posledice - izvinite se saradniku zbog greške i završite s tim. Zaista nema nikakve koristi, ni za vas ni za bilo koga drugog, ako vas izjedaju ne baš lepe reči koje ste pre pet godina uputili majci kada vas je jako iznervirala.

Problem s konstantnim prebacivanjem sebi zbog raznoraznih grešaka (a grešiti je ljudski, što znači da svi bar povremeno napravimo grešku - eto jako mnogo povoda za prebacivanje sebi) jeste to što time sebi smanjujete samopouzdanje, što učite sami sebe da ste loša i nesposobna osoba koja ne zaslužuje ljubav. To vam, između ostalog, može uništiti izglede na iole dobru ljubavnu vezu - ako verujete da niste vredni ljubavi, podsvesno ćete birati partnere koji će se loše ponašati prema vama - partnere koji će vas tretirati kao nešto bezvredno.

Zato, pre nego što možete da zaista zavolite nekog drugog i da imate lepu i dobru vezu, morate naučiti da volite sebe. Morate naučiti da ste uz sve svoje mane (a svako ih ima i svako bi trebalo da se trudi da se te mane ne ispoljavaju) dobra osoba vredna ljubavi. Tada će se naći i neko ko će vas voleti i koga ćete vi moći da volite i s njim/njom budete srećni. Zvuči egoistično, ali ljubav prema samom sebi zaista treba da bude ljubav za ceo život - da bi nam i sve ostale ljubavi, pa i ljubav prema partneru/partnerki, mogle da dođu.